Psihoterapeuti će ponavljati kao papagaji: "Predobra je da bi bila rezervirana samo za bolesne."
Dapače, s ozbiljno bolesnima (onima koji izgube kontakt sa stvarnosti) teško da je moguće i smisleno uopće raditi psihoterapiju. Tu će psihoterapeuti zamoliti psihijatre da uskoče s psihofarmacima.

Ali zdravi su zdravi, ne?

Složit ćete se da svi katkad zapnemo. Nismo zato psihički bolesni. Dapače, normalni smo. Ponekad smo normalni ljudi u nenormalnoj situaciji. A događa se da zapnemo i u sasvim uobičajenim okolnostima.

Obično se to događa kad nam dosadašnji mehanizmi prilagodbe prestanu funkcionirati. Možda se situacija promijenila, a možda nikada nisu niti funkcionirali baš najbolje i sada se čaša prelila.

Vrijeme je za nešto novo
 
Ali što?
To možemo otkriti kroz psihoterapiju. Možemo otkriti što je to što za nas više ne funkcionira i uvježbavati ono što bi moglo biti efikasnije.

Nekoliko je stvari koje tako često kroz psihoterapiju poučavam zdrave ljude.

1.       Briga o sebi nije sebična (voljeti sebe).
2.       Prisvoji vlastitu odgovornost. Tuđu pusti.
3.       Biti dobar nije isto što i biti dobro.
4.       Kako sebe slušati i shvatiti ozbiljno.
5.       Očekivanja nam smetaju da vidimo stvarnost.
6.       Tuga je da se tuguje.
7.       Ok je biti tužan (i ljut, i uplašen, i…)
8.       Ok je imati granice.
9.       Ok je pogriješiti.
10.     Simptomi su signali. Vrijedi ih poslušati prije nego što ih "isključimo".
11.     Slika o meni nije ja.  Više se isplati ulagati u sebe nego u sliku.
12.     Ako biram, nisam žrtva. (A uvijek biram.)
13.     Promjena nastupa kad prihvatimo ono što je.
14.     …

O svakoj bih od ovih točaka mogla napisati cijelu raspravu.
Hm. Dobra ideja! Možda i hoću :)
Predložite mi od koje da krenem.